Марадик је мало војвођанско место које лежи на обронцима Фрушке горе. Налази се на путу Инђија-Нови Сад, 3 км удаљен од главне магистрале. Марадичани су увек доста пажње поклањали школи. По попису из 1905. године, у књизи Kарловачке Митрополије, у Марадику се налазе чак четири школе׃ једна српска, тзв. Фрушкогорска, једна римокатоличка-комунална, једна мађарска вероисповедна и једна евангелистичко-реформаторска исповедна школа.
Упоредо са развојем села и повећањем броја становника 1826. године отвара се прва школа на српском језику, а почетком XX века и на мађарском. Временом сва деца Марадика сједињена су у једну школу. По подацима које пружа « Школска Матица» из 1945/46. године закључујемо да је школа радила и за време ИИ светског рата. Школске 1959/60. године школа прераста из петогодишње у осмогодишњу, а од 1978. године у школи постоји и педшколско одељење. 1969. на зградицу постојеће школе надограђена је много већа, те тако спојене чине зграду данашње школе.
Данашња зграда школе има 6 учионица, 2 кабинета, фискултурну салу, канцеларије и све потребне просторије за нормалан рад школе. Библиотека у оквиру школе оформљена је 1965. године са фондом од око 1000 наслова, те иста постоји и данас са фондом од око 5000 наслова, од чега је трећина на мађарском језику.
Данашње име песника Бранка Радичевића школа је добила 1969. године на предлог Милоша Јовановића, а за прославу дана школе изабран је дан рођења овог нашег великог песника, 15 март. Прва прослава Дана школе је одржана 1977. године, и сваке године се одржавају пригодне свечаности у част Бранку Радичевићу.
Настава се одвија на српском језику, а од 1945. године у школи постоји одељење на мађарском језику. Данас се настава на мађарско језику похађа у оквиру изборних предмета под називом Неговање матерњег мађарског језика.
Од 1945. године до 2000. године у школи је запослено укупно 211 наставника. Основни разлог овако великог броја наставника јесте чињеница да је у питању мала сеоска школа у којој се просветни радници задржавају веома кратко, док не нађу стално запослење ближе свом месту становања. тренутно је у школи запослено 26 наставника и 10 ваннаставног особља, свега су три наставника мештани села.
Тренутно школу похађа 280 ушеника из Марадика са Гладношом, али и из суседне општине Ириг – из Kрушедола, Шатринаца, Добродола, Kрушедолског Прњавора. због знатног броја ученика и наставника који путују у Марадик школа постаје « школа на точковима». За ученике са Гладноша и Банстола организује се превоз школским минибусом обезбеђеним из донације од стране председника општине Инђија и то од 2001. године. Тада за овај део ученика престају проблеми везани за долазак и обилазак из школе.
Од 1976. године са активнијим радом започињу многе секције у оквиру школе. Веома добре резултате постижу ученици чланови литерарне, рецитаторске и драмске секције које су водиле наставнице српског језика, проф. Елизабета Пејчиноска и проф. Јелена Тошић. 1980. године млади глумци одлазе на Мајске игре у бечеј, а рецитатори на републичко такмичење у Велику Плану.
Исте године је школа стала на друго место у Срему због своје уређености као и због постигнутих резултата на заштити човекове околине. Kао позитивну последицу ових успеха, школа 1981. године добија Октобарску награду за успешан рад на нивоу општине Инђија. Значајне резултате на свим општинским такмичењима чкола постиже у периоду од 1980. до 1985. године ׃ на општинским такмичењима једно од прва три места тих година освајају чланови хорске, ликовне, фолкорне секције4, историчари и географи, млади хемичари, фотосекција, грађевинска секција.
Чланови школског оркестра од 1982. до 1986. године заузимали су два пута прво место, два пута треће на општинском такмичењу. Секцију је дужи низ година успешно водила наставница музичке културе, Kорнелија Нишића.
Захваљујући наставнику физичког васпитања Нишић Ђури, спортске секције такође су биле успешне на општинском нивоу׃ радиле су стоно-тениска секција, рукометна, кошаркашка, атлетска, гимнастичка, стрељачка, шаховска.
Више о Марадику и школи можете прочитати у следећем документу: