Школа данас

Фотографија колектива школске 2025/2026. године

Школа данас

Основна школа „Бранко Радичевић“ у Марадику данас представља савремену образовно-васпитну установу која негује традицију, али истовремено прати савремене токове у образовању и васпитању ученика. Школа је важан центар окупљања, учења и развоја локалне заједнице, у којој се посебна пажња посвећује квалитету наставе, подстицању креативности и развоју различитих компетенција ученика.

Настава се реализује на српском језику, а у школи и даље постоји једно одељење на мађарском језику, чиме се негује вишејезичност и уважавају културне особености средине. Овај вид наставе доприноси очувању матерњег језика и идентитета ученика мађарске националности.

Данас школу похађа 149 ученика, о којима брине укупно 35 запослених – наставника, стручних сарадника и осталог особља. Мањи број ученика омогућава индивидуалнији приступ раду, бољу комуникацију и квалитетнију подршку сваком детету.

У оквиру школе функционише и издвојено одељење Предшколске установе „Бошко Буха“ из Инђије, што омогућава континуитет у образовању и лакши прелазак деце из предшколског у школски систем.

Школа активно сарађује са бројним институцијама и организацијама, као што су Црвени крст, Пријатељи деце Инђија и Удружење „Вилин салаш“. Кроз ову сарадњу реализују се различите едукативне, хуманитарне и креативне активности које доприносе развоју социјалних вештина, емпатије и одговорности код ученика.

Посебан акценат ставља се на ваннаставне активности, пројектну наставу, дигитализацију и примену савремених наставних метода. Ученици имају прилику да учествују у различитим секцијама, радионицама и такмичењима, где развијају своја интересовања и таленте.

Основна школа „Бранко Радичевић“ данас је место у коме се знање стиче са радошћу, а ученици подстичу да постану самосталне, одговорне и креативне личности, спремне за изазове савременог друштва.

Фотографија школа 1971. године

skola1971

На основу записника са седнице Савета радне заједнице од 03.10.1969. године сазнајемо нешто о називу школе. Милош Јовановић предложио је да школа носи име песника Бранка Радичевића, што је једногласно прихваћено. За прославу Дана школе изабран је дан рођења овог нашег великог песника, 15. март, и сваке године одрћжавају се пригодне свечаности у част Бранку Радичевићу. Прва прослава Дана школе одржана је 1977. године.

ШКОЛА ДАНАС

У наставку можете видети неке од радова деце наше школе.

dimitrijević jelena 71 2003

Рад ученице VII разреда Димитријевић Јелене школске 2003/2004. године

lihvarcek misa

Рад ученика VII разреда Лихварчек Мише школске 2003/2004. године

takac

Песма о Бранку 

 Коса тамна, сва у мрклој боји

а у руци мала птица стоји

од њега се не мора да боји

јер он мирно своје звезде броји.

 Плећа к’о небо широка,

висок к’о река дубока,

очи крупне, црне што гледају горе,

у њима је сав сјај Фрушке горе.

Шетао по ливадици цветној,

одмарао на брежуљку сремском

писао је песме химне с римом,

све у поклон своме роду српском.

И у малој школи нашој,

пред нама његова слика стоји,

а изнад њега сав у плавој боји,

облак који срећу кроји.

Деца у школи песме његове поју,

док он на облаку пише још по коју.

Сад и ја певам што ми на ум падне

и певаћу све до раке ‘ладне.

Весна доган и Војкан Ковачевић VI разред 

Моја школа

Моја школа се налази у селу, које се простире по падинама Фрушке горе, у Марадику. Мала је, али је веома лепо уређена. У парку се налазе старе липе и јеле које, у току летњих жега праве хлад својом крошњом. Kада се уђе у школу, прво се могу запазити ликовни радови ученика који је красе. Учионице су веома једноставне и скромне. У њима се налазе само клупе и табле. У понекој учионици ссе налази цвеће, о којем ученици воде рачуна. Иза школе се налази игралиште, где се ученици у поподневним сатима скупљају, тако да је наша школа “жива” током целог дана. Моја школа је добила име по нашем великом песнику Бранку Радичевићу.

Идем у 8 разред и ускоро ћу заувек напустити своју основну школу. Али, она ће ми заувек остати у срцу, јер сам ту стекла много знања којим ћу у будућности моћи само да се поносим. За мене ће то увек бити мој други дом итако ћу је памтити цео живот.

Бојана Крунић VIII

Share this: