Фотографија колектива школске 2002/2003. године
Марадичани су увек доста пажње поклањали школи. По попису из 195. године, у књизи Kарловачке Митрополије, у Марадику се налази чак читири пколе: једна српска, тзв. фрушкогорска, једна римокатоличка – комунална, једна мађарска вероисповедна и једна евангелистичко-реформаторска исповедна школа. Упоредо са развојем села и повећањем броја становника 1826. године отвара се прва школа на српском језхику, а почетком XX века и на мађарском. Временом, сва деца Марадика сједињена су у једној школи. По подацима које пружа “Школска Матица” из 1945/46. године, закључујемо да је школа радилал и за време ИИ светског рата. Школске 1959/60. године школа прераста из петогодишње у осмогодишњу, а од 1978. године у школи постоји и предшколско одељење. 1969. године на зградицу постојеће школе надограђена је много већа, те тако спојене чине зграду данашње ОШ “Бранко Радичевић”.
Фотографија школа 1971. године
На основу записника са седнице Савета радне заједнице од 03.10.1969. године сазнајемо нешто о називу школе. Милош Јовановић предложио је да школа носи име песника Бранка Радичевића, што је једногласно прихваћено. За прославу Дана школе изабран је дан рођења овог нашег великог песника, 15. март, и сваке године одрћжавају се пригодне свечаности у част Бранку Радичевићу. Прва прослава Дана школе одржана је 1977. године.
Настава се одвија на српском језику, а од 1945. године у школи постоји одељење на мађарском језику. Данас се настава на мађарском језику похађа у оквиру изборних предмента под називом Неговање матерњег мађарског језика.
Од 1945. године до 2000. године у школи је било запоселно укупно 211 наставника. Основни разлог овако великог броја наставника јесте чињеница да је у питању мала сеоска школа у којој се просветни радници задржавају веома кратко, док не нађу стално запослење ближе свом месту становања. Тренутно је у школи запослено 30 наставника и 7 чланова осталог особља; свега су три наставника мештани села. Тренутно школу похађа 280 ученика из Марадика са Гладношом, али и из суседне општине Ириг – из Kрушедола, Шатринаца, Добродола, Kрушедолског Прњавора. Због знатног броја ученика и наставника који путују у Марадик школа постаје “школа на точковима”, што узрокује многе организационе проблеме – настава почиње у 8:00 часова, чести су изостанци ученика у зимском периоду, изостајање са последњег часа због неодговарајућег реда вожње. За ученике са Гладноша и Банстолаорганизује се провоз школским минибусом обезбеђеним из донације од стране председника општине Инђија и то од 2001. године. Тада за овај део ученика престају проблеми који су били присутни пре тога; наиме, ученици су се до школе превозили школским комбијем и аутобусом фирме из Инђије “Агроунија”, што је било праћено многобројсним, финансијскими другим тешкоћама.
У поменутом периоду, од 1945. до 2004. године, школа је на месту директора имала четири човека. то су били: Ђорђе Радуловачки, Станко Мириловић, Светозар Вељковић и Звонимир Чаушевић. Уз њих, темељ школе пуне три деценије чинили у учитељи: Вељић Јованка, Хупик Ружица, Тошиц Димитрије, Јанковић Михајло и секретарица Јанковић Јања.
Од 1990. године школа има стручног сарадника – педагога. У школи постоји 6 учионица, 2 кабинета, фискултурна сала, канцеларије, школска кухиња и све просторије потребне за нормалан рад школе. Библиотека у оквиру школе оформљена је 1965. године са фондом од око 1000 наслова, те иста постоји и данас са фондом од око 5000 наслова од чега је трећина на мађарском језику.
Од 1976. године са активнијеим радом започињу многе секције у оквиру школе. Веома добре резултате постижу ученици чланови литерарне, рецитаторске и драмске секције које су водиле наставнице српског језика, проф. Елизабета Пејчиноска и проф. Јелена Тошић. 1980. године млади глумци одлазе на Мајске игре у Бечеј, а рецитатори на републичко такмичење у Велику Плану. Исте године школа је стала на ИИ место у Срему своје уређености као и због постигнутих резултата на заштити човекове околине. Kао позитивну последицу ових успеха, школа 1981. године добија Октобарску награду за успешан рад на нивоу општине Инђија. Значајне резултате на свим општинским такмичењима школа постиже у периоду од 1980. до 1985. године: на општинским такмичењима једно од прва три места тих година освајају чланови и хорске, ликовне, фолклорне секције, историчари и географи, млади хемичари, фото-секција, грађевинска секција.
Чланови школског оркестра од 1982. до 1986. године заузимали су два пута пвро место, два пута треће на општинском такмичењу. Секцију је дужи низ година успешно водила наставница музичке културе, Kорнелија Нишић.
Захваљујући наставнику физичког васпитања Нишиц Ђури, спорске секције такође су биле успешне на општинском нивоу: радиле су стоно-тениска секција, рукометна, кошаркашка, атлетска, гимнастичка, стрељачка, шаховска.
У наставку можете видети неке од радова деце наше школе.
Рад ученице VII разреда Димитријевић Јелене школске 2003/2004. године
Рад ученика VII разреда Лихварчек Мише школске 2003/2004. године
Песма о Бранку
Коса тамна, сва у мрклој боји
а у руци мала птица стоји
од њега се не мора да боји
јер он мирно своје звезде броји.
Плећа к’о небо широка,
висок к’о река дубока,
очи крупне, црне што гледају горе,
у њима је сав сјај Фрушке горе.
Шетао по ливадици цветној,
одмарао на брежуљку сремском
писао је песме химне с римом,
све у поклон своме роду српском.
И у малој школи нашој,
пред нама његова слика стоји,
а изнад њега сав у плавој боји,
облак који срећу кроји.
Деца у школи песме његове поју,
док он на облаку пише још по коју.
Сад и ја певам што ми на ум падне
и певаћу све до раке ‘ладне.
Весна доган и Војкан Ковачевић VI разред
Моја школа
Моја школа се налази у селу, које се простире по падинама Фрушке горе, у Марадику. Мала је, али је веома лепо уређена. У парку се налазе старе липе и јеле које, у току летњих жега праве хлад својом крошњом. Kада се уђе у школу, прво се могу запазити ликовни радови ученика који је красе. Учионице су веома једноставне и скромне. У њима се налазе само клупе и табле. У понекој учионици ссе налази цвеће, о којем ученици воде рачуна. Иза школе се налази игралиште, где се ученици у поподневним сатима скупљају, тако да је наша школа “жива” током целог дана. Моја школа је добила име по нашем великом песнику Бранку Радичевићу.
Идем у 8 разред и ускоро ћу заувек напустити своју основну школу. Али, она ће ми заувек остати у срцу, јер сам ту стекла много знања којим ћу у будућности моћи само да се поносим. За мене ће то увек бити мој други дом итако ћу је памтити цео живот.
Бојана Крунић VIII
